Šta su proširene vene? Proširene vene su oboleli krvni sudovi, najčešće donjih ekstremiteta. Do proširenja vena dolazi zbog širenja zidova vena usled čega one dilatiraju i krv se zadržava u njima.
Ovaj problem uglavnom se najćešće javlja kod žena između 30 i 50 godina starosti, mada se može javiti u bilo kom životnom dobu. Ukoliko se ovaj problem ne leči može dovesti do velikih komplikacija koje se ne tiču samo estetskog dela.
Uzrok nastanka proširenih vena
Glavni razlog nastanka proširenih vena je uspravan položaj čoveka. Stojeći u mestu stvara se veliko opterećenje na krvne sudove donjih ekstermiteta, što direktno uzrokuje proširene vene. Zato često kažu,“bolje šetajte ili trčite,samo nemojte stajati u mestu“. Takođe uzrok mogu da budu i oslabljeni venski zalisci,ali često uzrok može biti i genetski. Nedovoljna fizička aktivnost,trudnoća i gojaznost su samo neki od faktora koji dovode do nastanka proširenih vena.
Oslabljeni venski zalisci
U zdravim venama venski zalisci onemogućavaju povratak u suprotnom smeru pri kretanju krvi ka srcu. Kada mišići pumpaju krv oni se stvaraju i propuštaju krv ka gore ,a pri pritisku krvi ka dole dolazi do zatvaranja usled sile gravitacije. Kod proširenih vena usled povećanog obima vene zalisci ne uspevaju potpuno obaviti svoju funkciju i zatvoriti venu već se krv vraća, dolazi do još većeg širenja u površinskim venama i one se pojavljuju u vidu zmijolikih izbočina na nogama. Usled proširenja vena, venska krv se otežano vraća u duboke vene i venski pritisak se povećava.Svi faktori koji doprinose slabljenju venskih zalistaka indirektni su uzročnici proširenih vena.
Usled proširenih vena javlja se napetost i osećaj težine u nogama, grčevi, oticanje nogu u predelu zgloba. Proširenja krvnih sudova se najpre manifestuju u vidu ispupčenih sitnih končastih, mrežastih krvnih sudova, dok kasnije dolazi do proširenja potkožnih vena. Nekada su čak i debljine prsta. Ovo obolenje se mora lečiti jer u suprotnom može dovesti do tromboze i drugih komplikacija. Najsavremenija metoda lečenja je operacija proširenih vena vodenom parom koja se već nekoliko godina izvodi i kod nas.
Nedovoljna fizička aktivnost
Osobe koje su fizički aktive mišići na nogama potpomažu pumpanje krvi, dok su kod ljudi koji više vremena provode sedeći ili lu stojećem položaju mišići u slabijoj formi i ne pruža dovoljnu potporu pa lako nastaju proširene vene.
Genetska predispozicija za proširene vene
Osobama koje imaju genetsku predispoziciju za proširene vene se preporučuje preventivno delovanje kako bi se njihovo pojavljivanje odložilo. Fizička aktivnost i zdraviji način ishrane poboljšava strukturu krvnijh sudova i jesu najbolja preventiva proširenih vena.
Trudnoća kao uzrok nastanka proširenih vena
Često se žene tokom trudnoće susreću sa problemom proširenih vena. Ovaj problem u trudnoći nastaje usled hormonskih promena, odnoosno pojačanog lučenja progesterona koji dovodi do slabljenja zidova krvnih sudova,a samim tim do lakog nastanka proširenih vena. Čak 40% žena tokom trudnoće zadesi ovaj problem proširenih vena.
SIPTOMI PROŠIRENIH VENA
Napetost i težina u nogama su prvi siptomi kojima se manifestuju proširene vene. Pored ovih tegoba dolazi i do pojave grčeva i konstatne otečenosti nogu, naročito oko zglobova. Najpre se šire kapilari ,a zatim i potkožne vene . Proširene vene mogu imati prečnik i do jedanog centimetra. U težim slučajevima može doći i do otvaranja rana na proširenim venama.
U početku, proširene vene ne bole. Kasnije, noge počnu da otiču i vene postaju upadljive, a kada se stvari pogoršaju, može doći do bolnih i neprijatnih posledica, mnogo složenijih od prostog oticanja nogu. Takve su na primer:
- Čirevi, koji se mogu javiti usled dugotrajnog zadržavanja tečnosti u određenim područjima nogu
- Krvni ugrušci koji se češće javljaju kada je u pitanju u upala unutrašnjih vena. Posebno je opasno ako oni doplutaju do srca.
- Krvarenje koje se dešava kod površinskih vena. One jednostavno usled pritiska mogu da puknu i prokrvare.
Kako sprečiti ovaj problem?
Ukoliko je pojava genetska, može biti tesko sprečiti proširene vene, ma koliko se vi trudili.
U ostalim slučajevima, promena načina života, može mnogo pomoći, a evo i kako:
- Vežbati redovno – da bi cirkulacija u vašim nogama funkcionisala normalno.
- Tuširajte se mlakom vodom – hladna voda prija venama.
- Izbegavajte dugo stajanje ili sedenje – onda kada je to moguće. Ukoliko na primer dan provodite sedeći trudite se da na svakih pola sata ustanete i prošetate barem 2 minuta ili odradite neki zadatak u stojećem položaju.
Postavljanje dijagnoze
Od izuzetne važnosti je blagovremeno dijagnostikovanje i lečenje bolesti vena. Postavljanje dijagnoze ne zahteva skupe dijagnostičke procedure niti bolničko lečenje,već se sastoji od detaljnog pregleda vaskularnog hirurga i valjano urađenog Color Doppler scan ( CDS-a).
Način lečenja
Jedna od standardnih terapija podrazumeva korišćenje kompresivnih čarapa, različitog stepena kompresije i određenih lekova. Ovakav vid terapije koristan je samo u početnoj fazi bolesti. Ukoliko dođe do oštećenja venskog zida bolest se može lečiti klasičnim hirurškim tehnikama, kao i minimalno invazivnim metodama.
Pored klasične operacije postoji i nekoliko minimalnih intezivnih metoda za tretman ove bolesti : sklerozacija vena, endovenski laser ablacija (EVLA), foam terapija, terapija vodenom parom, lepkom i radiofrekventna( RF ablacija ).
