Zbog promene vremena koja je sve češće, gde od naglog otopljenja dolazi do naglog zahlađenja najviše utiče na ljude sa bolestima srca, krvnih sudova i pluća. Nagle promene vremena ne prijaju onima sa kardiološkim i pulmološkim problemima. Promene koje osciliraju za više od 10 stepeni svakako utiču na zdravlje, ne samo kod obolelih već i kod onih mladih i zdravih.
Nauka je dokazala da ni fizički, a ni psihički zdrave osobe nisu imune na promene koje se dešavaju u atmosferi. Od meterploških reakcija najčešće dolazi do vrtoglavica, glavobolja, bolovima u kostima i zglobovima. Prema iskustvu zdravstvenih radnika pokazalo je da prilikom pada temperature najviše poziva upućuju srčani bolesnici sa bolom u grudima, jer oni reaguju na hladno, vetrovito, što može da izazove anginu pektoris i eventualna pogoršanja. Povećanje vlažnosti i jak vetar loše se odražavaju i na stanje kožnih bolesti. Oni koji su hronično oboleli u ovim danima mogu biti umorni i bezvoljni, dekocentrisani, a osobe sa nižim pritiskom osećače se pospano i usporeno.
U zavisnosti od uticaja vremena, postoje grupe ljudi koji su prilično osetljivi na vremenske prilike – najizraženije tegobe imaju reumatičari, astmatičari, srčani bolesnici, oboleli od različitih psihičkih tegoba, pre svega psihoze. Vremenske promene fiziološki su stres na koji organizam pokušava da se prilagodi, a pri tom telo zdrave i telo bolesne osobe različito reaguju. Među meterološke prilike koje najviše utiču na pogoršanje bolesti ubrajaju se velike vrućine, naručito ako nastupe naglo i u neuobičajeno doba godine,zatim velika hladnoća, nagla promena vazdušnog pritiska, vetrovi, naručito topli, magla i smog. Kada je u vazduhu mnogo vlage, otežano je isparavanje znoja sa površine kože,a poznato je da sparni dani opterećuju srce kao da radi pod fizičkim naporom.
Istraživanje je dokazalo uticaj vremena i na pojavu moždanog udara, srčanog infarkta i plućne embolija, pri čemu je zaključeno da najviše srčanih udara ima zimi i u danima sa niskim vazdušnim pritiskom. Leti su infarkti najčešći pri nestabilnom vremenu, posebno ako je praćeno hladnim steukanjima s pljuskovima i grmljavinom. Na promenu raspoloženja posebno utiču vremenske prilike s promenljivom dnevnom temperaturom, sniženim ili promenljivim vazdušnim pritiskom, povećanom oblačnošću, slabom kišom ili maglom, tako da se psihoze i depresivna stanja javljaju u znatno povećanom broju već posle trodnevnog oblačnog razdoblja. U većini vremenskih prognoza hronični bolesnici se upozoravaju da u nekom periodu mogu imati pojačane tegobe i ta upozorenja treba ozbiljno shvatiti.
Savet lekara
Pacijenti moraju redovno da uzimaju i da se pridržavaju propisanoj terapiji, a ako se zdrastveno stanje pogoršava da se obavezno jave nadležnom lekaru. Takođe savetuje se kada su nepovoljni periodi, osetljivi ostanu kod kuće, ne planiraju duži put, fizički se ne zamaraju.
