Vantelesna oplodnja – „In vitro“

„In vitro“ oplodnja (Engleski: In vitro fertilization – IVF) je složen niz postupaka koji se koriste za pomoć pri plodnosti ili sprečavanju genetskih problema i pomažu u začeću deteta. Tokom IVF-a, zrele jajne ćelije se skupljaju (uzimaju) iz jajnika i oplođuju spermatozoidima u laboratoriji. Tada se oplođena jajna ćelija (embrion) ili ćelije (embrioni) prenose u matericu. Jedan puni ciklus IVF traje oko tri nedelje. Ponekad su ovi koraci podeljeni u različite delove i proces može trajati duže.

Vantelesna oplodnja je najefikasniji oblik potpomognute reproduktivne tehnologije. Postupak možete obaviti koristeći svoja jajašca i spermatozoide svog partnera, Ili IVF može uključivati jajašce, spermu ili embrione poznatog ili anonimnog davaoca. U nekim slučajevima može se koristiti gestacijski nosač – žena kojoj je ugrađen embrion u maternici – surogat majka.

Vaše šanse da imate zdravu bebu pomoću vantelesne oplodnje zavise od mnogih faktora, kao što su godine i uzrok neplodnosti. Pored toga, IVF može biti dugotrajanskup i veoma invazivan proces. Ako se više embriona prebaci u matericu, IVF može dovesti do trudnoće sa više od jednog ploda (višeplodna trudnoća).

Naravno, Vaš lekar može da vam pomogne da shvatite kako vantelesna oplodnja deluje, koji su potencijalni rizici i da li je ova metoda lečenja neplodnosti neophodna za vas.

Zašto se primenjuje ova metoda?

„In vitro“ oplodnja (IVF) je „lek“ protiv neplodnosti ili genetskih problema. Ako se IVF izvodi pri lečenju neplodnosti, vi i vaš partner možda biste mogli prvo da isprobate manje invazivne mogućnosti lečenja pre pokušaja vantelesne oplodnje, uključujući lekove za plodnost za povećanje proizvodnje jajnih ćelija ili intrauterine oplodnje – postupak u kome se spermatozoidi postavljaju direktno u vašu matericu u blizini vreme ovulacije.

Ponekad se vantelesna oplodnja nudi kao primarni tretman neplodnosti kod žena starijih od 40 godina. IVF se takođe može izvršiti ako imate određena zdravstvena stanja. Na primer, IVF može biti opcija ako vi ili vaš partner imate:

  • Oštećenje ili začepljenje jajovoda: Oštećenje ili začepljenje jajovoda otežava oplodnju jajašca ili zalazak embriona u matericu.
  • Poremećaji ovulacije: Ako je ovulacija retka ili je nema, na raspolaganju je manje jajnih ćelija za oplodnju.
  • Endometrioza: Endometrioza predstavlja prisustvo endometrijuma (sluzokože materice) koji u normalnim uslovima oblaže unutrašnjost materice (cavum uteri) izvan šupljine materice: na jajnicima, jajovodima, peritoneumu, plućima, crevima, ožiljku od carskog reza ili epiziotomije, grliću materice, pupku itd.
  • Fibroidi (miomi) materice: Fibroidi su benigni tumori na zidu materice i uobičajeni su kod žena u 30. i 40. godini. Fibroidi mogu ometati implantaciju oplođenog jajašca.
  • Prethodna sterilizacija: Ako ste imali ligaciju tubusa – vrstu sterilizacije u kojoj su vam jajovodi isečeni ili blokirani da trajno spreče trudnoću – i želite začeti, IVF može biti alternativa.
  • Poremećena proizvodnja ili funkcija spermatozoidia: Niža prosečna koncentracija spermatozoida, slabo kretanje (slaba pokretljivost) ili nepravilnosti u veličini i obliku mogu otežati oplodnju jajnih ćelija. Ako se pronađu nepravilnosti u spermatozoidima, vaš partner će možda trebati da potraži stručnjaka koji će utvrditi postoje li problemi koji se mogu ispraviti ili su u vezi sa zdravstvenim problemima.
  • „Neobjašnjiva“ neplodnost: Neobjašnjiva neplodnost znači da nije pronađen uzrok neplodnosti i pored procene uobičajenih uzroka.
  • Genetski poremećaj: Ako kod Vas ili Vašeg partnera postoji rizik da će se preneti genetski poremećaj na vaše dete, možda ste kandidati za predimplantacijsko genetsko testiranje – postupak koji uključuje IVF. Nakon što su jajne ćelije sakupljene i oplođene, oni se pretražuju na određene genetske probleme, mada treba napomenuti da se ne mogu pronaći svi genetski problemi. Embrioni koji ne sadrže identifikovane probleme mogu se preneti u matericu.
  • Očuvanje plodnosti: Ako nameravate da započnete lečenje raka – poput zračenja ili hemoterapije – koji mogu da naštete vašoj plodnosti, IVF za očuvanje plodnosti može biti opcija. Žene mogu izvaditi jajne ćelije iz svojih jajnika i zamrznuti ih u neplodnom stanju za kasnije upotrebu. Ili se jajašca mogu oploditi i zamrznuti kao embrioni za buduću upotrebu.

Žene koje nemaju funkcionalnu maternicu ili kod kojih trudnoća predstavlja ozbiljan zdravstveni rizik, mogu odabrati vantelesnu oplodnju  koristeći drugu osobu za nošenje trudnoće (gestacijski nosilac). U ovom slučaju, jajne ćelije žene se oplođuju spermatozoidima, ali nastali embrioni se smeštaju u matericu gestacionog nosača.

Naravno treba napomenuti da postoje i razni rizici koji se mogu javiti primenom metode vantelesne oplodnje.

Rizici IVF-a uključuju

Višestruka rođenja: IVF povećava rizik od više porođaja ako se više embriona prebaci u matericu. Trudnoća sa više fetusa nosi veći rizik od ranog porođaja i male porođajne težine od trudnoće sa jednim plodom. Prevremeni porođaj i mala težina porođaja su takodje mogući rizici i zato istraživanja sugerišu da vantelesna oplodnja povećava rizik da će se dete roditi rano ili sa malom težinom rođenja.

Sindrom hiperstimulacije jajnika: Upotreba lekova za plodnost koji se ubrizgavaju, kao što je humani horionski gonadotropin (hCG), da se indukuje ovulacija može izazvati sindrom hiperstimulacije jajnika, u kojem vaši jajnici postaju otečeni i bolni. Simptomi obično traju nedelju dana i uključuju blagi bol u trbuhu, nadimanje, mučninu, povraćanje i dijareju. Ako ipak zatrudnite, simptomi bi mogli trajati nekoliko sedmica. Retko, ali je ipak moguće da će se razviti teži oblik sindroma hiperstimulacije jajnika koji takođe može izazvati naglu gojaznosti koju prati nedostatak daha.

Pobačaj: Stopa pobačaja kod žena koje su zatrudnele pomoću IVF-a sa svežim embrionima slična je stopi žena koje su začele prirodnim putem – oko 15% do 25% , ali stopa se povećava sa godinama majke.

Komplikacije postupka izvlačenja jajnih ćelija: Upotreba igle za aspiraciju za prikupljanje jajnih ćelija mogla bi prouzrokovati krvarenje, infekciju ili oštećenje creva, bešike ili krvnih sudova. Rizici su takođe povezani sa sedacijom i opštom anestezijom, ako se koristi.

Vanmaterična trudnoća: Oko 2% do 5% žena koje koriste vantelesnu oplodnju imaće ektopičnu trudnoću – kada oplođeno jaje implantira van materice, obično u jajovod. Oplođeno jaje ne može preživjeti izvan maternice, i nema načina da se nastavi trudnoća.

Porodne mane: Starost majke je glavni faktor rizika za razvoj urođenih mana, bez obzira na to kako je dete začeto. Potrebno je još istraživanja da bi se utvrdilo da li bebe začete upotrebom IVF-a mogu biti izložene povećanom riziku od određenih urođenih mana.

Rak: Iako su neke rane studije sugerisale da postoji veza između određenih lekova koji se koriste za stimulisanje rasta jajašca i razvoja specifične vrste tumora jajnika, novija istraživanja ne podržavaju ove nalaze. Čini se da ne postoji značajno povećan rizik za karcinom dojke, endometrija, grlića materice ili jajnika posle vantelesne oplodnje.

Stres pri korišćenju IVF-a može biti financijski, fizički i emocionalno iscrpljujući. Podrška savetnika, porodice i prijatelja može vam pomoći i Vama i Vašem partneru u usponima i padovima lečenja neplodnosti.

Kada birate kliniku za vantelesnu oplodnju, imajte na umu da stopa uspeha klinike zavisi od mnogih faktora, kao što su starosna dob pacijenta i zdravstvena pitanja, kao i od kliničkog osoblja i pristupa lečenja. Zatražite takodje, detaljne informacije o troškovima povezanim sa svakim korakom postupka, pošto nimalo nisu jeftini.

Pre nego što započnete ciklus vantelesne oplodnje koristeći sopstvene jajne ćelije i spermatozoide, verovatno će vam trebati razni pregledi, uključujući:

  • Testiranje jajne rezerve
  • Analiza semena (test muške plodnosti)
  • Pregled zaraznih bolesti (Vi i Vaš partner bićete testirani na zarazne bolesti, uključujući HIV)
  • Ispitivanje materice
  • Pripremu pred embriotransfer

Pre nego što započnete ciklus IVF-a, takodje razmotrite važna pitanja sa Vašim lekarom poput

Koliko će embriona biti prebačeno? Broj prenesenih embriona se obično zasniva na starosti i broju jajnih ćelija.

Šta ćete uraditi sa dodatnim embrionima? Dodatni embrioni mogu se zamrznuti i čuvati za buduću upotrebu nekoliko godina. Neće svi embrioni preživeti proces zamrzavanja i odmrzavanja, mada većina hoće.

Kako ćete se nositi sa višestrukom trudnoćom (naravno ako dodje do toga)? Ako se više embriona prebaci u matericu, bantelesna oplodja može rezultovati višestrukom trudnoćom – što predstavlja rizik za Vaše zdravlje a i zdravlje Vaše bebe.

Da li ste razmotrili potencijalne komplikacije povezane sa upotrebom jajnih ćelija donora, spermatozoida ili embriona ili gestacijskog nosača?

Medicinske Publikacije
Napišite komentar