Parodontitis je ozbiljna infekcija desni koja oštećuje meko tkivo i uništava kosti koje podržavaju vaše zube. Parodontitis može uzrokovati opuštanje i rasklimavanje zuba ili dovesti do gubitka zuba. Parodontitis je čest, ali u velikoj meri sprečiv. Obično je rezultat loše oralne higijene. Čišćenjem najmanje dva puta na dan, tj. svakodnevnim pranjem zuba i redovnim pregledima zuba mogu se značajno poboljšati vaše šanse za uspešno lečenje, a takođe, može se i umanjiti verovatnoća za razvoj istog.
Kada posetiti stomatologa?
Pridržavajte se preporučenog stomatološkog rasporeda radi redovnih pregleda. Ako primetite bilo kakve simptome parodontitisa, zakažite sastanak kod svog stomatologa što je pre moguće. Što pre potražite negu, veće su vam šanse da nadoknadite štetu od parodontitisa.
Simptomi
Zdrave desni su čvrste i bledo roze boje i dobro naležu oko zuba. Znakovi i simptomi parodontitisa mogu obuhvatati:
- Otečene ili natečene desni
- Svetle crvene, tamnocrvene ili ljubičaste desni
- Desni koje se dodiruju
- Desni koje lako krvare
- Desni koje se odvlače od zuba (povlače se), čineći zube duže nego što je to uobičajeno
- Novi prostori se razvijaju između zuba
- Gnoj između zuba i desni
- Loš zadah
- Labavi zubi
- Bolno žvakanje
- Promena u načinu na koji se zubi spajaju kada zagrizete
Postoji nekoliko različitih vrsta parodontitisa. Ovo su neki od češćih tipova koji se javljaju.
- Hronični parodontitis je najčešći tip, koji pogađa uglavnom odrasle, mada mogu biti uključena i deca. Ovaj tip je uzrokovan nakupljanjem plaka i uključuje sporo propadanje koje se vremenom može pogoršati, a posledica je uništavanje desni i kostiju i gubitak zuba ako se ne leči.
- Agresivni parodontitis obično počinje u detinjstvu ili ranom odraslom periodu i pogađa samo mali broj ljudi. Ima tendenciju da utiče na celu porodicu i prouzrokuje brzi napredak gubitka kostiju i zuba ako se ne leči.
- Nekroza parodontalne bolesti karakteriše odumiranje tkiva desni, ligamenta zuba i potporne kosti uzrokovano nedostatkom snabdevanja krvlju (nekroza), što rezultira ozbiljnom infekcijom. Ova vrsta se obično javlja kod ljudi sa potisnutim imunološkim sistemom – poput HIV infekcije, lečenja raka ili drugih uzroka – i neuhranjenosti.
Uzroci
U većini slučajeva parodontitis započinje plakom – lepljivim filmom sastavljenim uglavnom od bakterija. Ako se ne leči, evo kako plak na kraju može preći u parodontitis:
Na zubima se formira plak kada skrob i šećer u hrani uzajamno djeluju sa bakterijama koje se obično nalaze u ustima. Čišćenje/pranje zuba dva puta dnevno uklanja plak, ali se isti brzo ponovo formira. Plak se može stvrdnuti ispod vaše desni kao kamen za zub, ako ostane na zubima i onda ga je teže ukloniti i još je napunjen je bakterijama. Što duže ostane na zubima plak i kamenac, to više štete mogu učiniti. Zubnog kamena se ne možete rešiti četkanjem i pranjem – za uklanjanje vam treba profesionalno čišćenje zuba. Plak može da izazove gingivitis, blaži oblik parodontalne bolesti. Gingivitis je iritacija i upala dela desni oko baze zuba (gingive). Gingivitis se može ukloniti profesionalnim tretmanom i dobrom negom oralne nege. Neprestana upala desni može prouzrokovati parodontitis, i na kraju prouzrokovati stvaranje džepova između vaših desni i zuba koji se pune plakom, kamencom i bakterijama. Vremenom ti džepovi postaju dublji, puneći se sve više bakterijama. Ako se ne leče, ove duboke infekcije uzrokuju gubitak tkiva i kostiju, i na kraju možete izgubiti jedan ili više zuba. Takođe, hronična upala koja je u toku može da optereti vaš imuni sistem.
Dijagnoza
Da bi utvrdio da li imate parodontitis i u kom je stadijumu, vaš stomatolog može da:
- Pregleda vašu istoriju bolesti da bi utvrdio sve faktore koji bi mogli doprineti vašim simptomima, poput pušenja ili uzimanja određenih lekova koji izazivaju suva usta
- Pregleda usta i potraži nakupljanje plaka i kamenca i proveri da li postoji lako krvarenje
- Izmeri dubinu džepa između desni i zuba tako što će postaviti zubnu sondu pored zuba ispod linije desni, obično na nekoliko mesta u ustima. Dubina džepa kod zdravih usta je obično između 1 i 3 milimetra (mm). Džepovi dublji od 4 mm mogu ukazivati na parodontitis. Džepovi dublji od 6 mm ne mogu se dobro očistiti
- Napravi zubne rendgenske snimke kako bi proverio da li postoji gubitak kostiju u delovima gde se posmatraju veće dubine džepa.
Faktori rizika
Faktori koji mogu povećati rizik od parodontitisa uključuju:
- Gingivitis
- Loše oralne zdravstvene navike
- Pušenje ili žvakanje duvana
- Hormonske promene, poput onih koje se odnose na trudnoću ili menopauzu
- Zloupotreba različitih supstanci
- Gojaznost
- Neadekvatna ishrana, uključujući nedostatak vitamina C
- Genetika
- Određeni lekovi koji izazivaju promene suvih usta ili desni
- Uslovi koji uzrokuju smanjen imunitet, poput leukemije, HIV / AIDS-a i lečenja raka
- Određene bolesti, poput dijabetesa, reumatoidnog artritisa i Crohn-ove bolesti
Komplikacije
Parodontitis može prouzrokovati gubitak zuba. A neka istraživanja sugerišu da bakterije odgovorne za parodontitis mogu ući u vaš krvotok kroz tkivo desni, što može zahvatiti vaše srce, pluća i druge delove vašeg tela. Na primer, parodontitis može biti povezan sa respiratornom bolešću, reumatoidnim artritisom, koronarnom bolešću ili moždanim udarom. Ali potrebno je još studija i analiza za potvrdu ove veze.
Prevencija
Najbolji način za sprečavanje parodontitisa jeste da sledite program dobre oralne higijene, onaj koji započnete rano i dosledno praktikujete tokom života.
- Dobra oralna higijena. To znači da perete zube tokom dva minuta barem dva puta dnevno – ujutru i pre spavanja – i ispirate bar jednom dnevno i koristite konac.
- Redovne posete stomatologu. Redovno posećujte svog stomatologa radi čišćenja, obično svakih šest do 12 meseci. Ako imate faktore rizika koji povećavaju vaše šanse za razvoj parodontitisa – poput suvoće usta, uzimanja određenih lekova ili pušenja – možda će vam trebati češće profesionalno čišćenje.
