Apnoja označava kratkotrajni prestanak disanja. OSAS je vrlo često oboljenje (oko 5% odrasle populacije) koje karakterišu česte pauze disanja tokom sna. Nastaje kao posledica opuštanaj mišića nepca i ždrela što dovodi do sužavanja ili potpunog zatvaranja disajnih puteva. Time je onemogućeno dopremanje kiseonika i uklanjanje ugljen-dioksida iz organizma. Zbog napora pri udahu dolazi do kratkotrajnog budjenja.
Posledice su: san koji ne “osvežava”, kardiovaskularne bolesti (pritisak, infarct srca, moždani udar, aritmije, popuštanje srca), metabolički poremećaji (gojaznost, dijabetes), pospanost, poremećaji pažnje i pamćenja, saobraćajni udesi. Bolest se često ne prepoznaje i ne leči.
Javlja se češće kod muškaraca, a kod žena je u porastu posle menopause, uz kraći životni vek bolesnika koji se ne leče.
Simptomi se dele na dnevne i noćne
1) Noćni
- Davljenje, gušenje u toku spavanja koje se naglo prekida glasnim i snažnim udisajem i glasnim hrkanjem
- prestanci disanja, gušenje ili „hvatanje“ vazduha
- Često noćno hrkanje
- Noćno znojenje
2) Dnevni
- Preterana dnevna pospanost
- Jutarnja glavobolja
- Promena raspoloženja, razdražljivost i depresija
- Otežana koncentracija
- Nelečenje može povećati rizik: povišeni arterijski pritisak, šećerna bolest tipa 2, poremećaj srčanog ritma, srčani udar, moždani udar.
Dijagnostika
Celonoćni dijagnostički testovi potrebni su za potvrdu dijagnoze OSA (opstruktivna sleep apnoja) i procenu oziljnosti bolesti. Moguće ih je obaviti u centrima za poremećaje spavanja ili kod kuće. Lekar koji posumnja na OSAS upućuje pacijenta na specijalistički pregled.Potrebno je da pacijent provede jednu noć u specijalizovanoj ustanovi koja se bavi ovim problemom da bi se posebnim snimanjem u toku spavanja (polisomnografija, respiratorna poligrafija) ustanovio oblik i težina poremećaja sna.
Lečenje
Najefikasniji vid lečenja prema vodičima dobre kliničke prakse vodećih udruženja i svetskih eksperata koji se bave poremećajima spavanja je preko aparata za primenu kontinualnog pozitivnog pritiska tzv. uredjaja CPAP (Engleski: Continuous Positive Airway Pressure) koji sprečava zatvaranje gornjih disajnih puteva tokom spavanja osiguravajući protok vazduha kroz masku koja se postavlja na nos ili lice.Redovnim korišćenjem aparata pacijent ponovo uspostavlja zdrav san, ostvaruje zadovoljavajući kvalitet života i time uspešno otklanja sve tegobe koje su nastale poremećajem disanja u spavanju. Kod lakših oblika bolesti mogu se primeniti oralni aparati (proteze) kojima se povlači donja vilica unapred i time obezbedjuje prohodnost gornjeg dela disajnog puta.
Edukacija
Razumevanje posledica i važnosti lečenja OSA pomoći će Vam u uspešnom nošenju s tom bolešću.
